INTERNET – Globalna mreža svih mreža koja ili koristi TCP/IP protokole ili komunicira sa TCP/IP mrežama preko gateway-a, i omogućuje korisnicima korišćenje elektronske pošte, logovanje na daljinu, prenos datoteka, novosti sa mreže, WWW i ostale srodne usluge i alate.
HTML – Set standardizovanih oznaka – kodova koji je razvijen iz SGML standarda i opisuje izgled web stranice. HTML dokumenti su lako prenosivi i mogu biti pročitani na bilo kom računaru uz upotrebu browser programa. Ovaj jezik se služi oznakama koje se nalaze između dve zagrade i utiču na tekst koji je napisan između dve oznake (primer za italik-kurziv <I>tekst</I>).
URL – Uniform Resource Locator – Jedinstvena jednoznačna adresa podatka na Internetu. URL se sastoji od slova, brojeva i znakova interpunkcije. Prvi deo URL adrese ukazuje na tip podatka kome se pristupa i protokol po kome će podatak biti prenet (primer: http protokol). Ostatak URL adrese označava računar, njegov domen i adresu (broj) porta, direktorijume (ako ih ima) i sam naziv podatka.
URL adresa razlikuje velika i mala slova, tako da o tome treba voditi računa pri ispisivanju URL-a, jer ( u primeru koji je naveden) dve, na prvi pogled iste adrese, mogu označavati dva razlicita izvora podataka:
http://www.medianis.net/usluge/online.html
http://www.medianis.net/usluge/ONLINE.html
WWW – World Wide Web – Skup informacija raspoloživih putem hypertext transfer protocol-a (HTTP). World Wide Web i HTTP: omogućavaju pravljenje “linkova” (veza) sa jedne informacije na drugu; mogu da sadrže reference na zvuk, grafiku, video zapis, itd.; “razumeju” ostale Internet protokole, kao što su ftp, gopher, i telnet.
E-mail – Elektronska pošta – Omogućava razmenu informacija između računara i ljudi na Internetu. To je najviše korišćen Internet resurs.
Osnovna struktura jedne e-mail adrese je: imekorisnika@host.poddomen.domen-drugog-nivoa.domen-prvog-nivoa
FTP – File Transfer Protocol – (protokol za prenos datoteka) je deo grupe TCP/IP protokola. To je protokol ili grupa pravila koji omogućava prenos datoteka između računara. FTP funkcioniše po klijent/server principu. Klijent program omogućava komunikaciju korisnika sa serverom u cilju pristupa informacijama i uslugama na server računaru. Datoteke koje mogu da se prenose su smeštene na računarima zvanim FTP serveri. Za pristup ovim datotekama koristi se FTP klijent program. To je u stvari interfejs koji omogućava korisniku da locira datoteku koju prenosi i da inicira prenos.
Telnet – Protokol, ili set pravila, koji omogućuje povezivanje jednog računara na drugi. Drugo ime za ovaj proces je “remote login” (logovanje na daljinu). Računar korisnika koji inicira vezu predstavlja lokalni račcunar, a računar na koji se povezuje, i koji prihvata vezu, predstavlja udaljeni, ili host računar. Udaljeni računar može fizički da bude smešten u susednoj prostoriji, u drugom gradu ili drugoj zemlji.
Mada neki računari zahtevaju nalog (“account”) i lozinku (“password”), mnogi računari dozvoljavaju korisnicima pristup svojim resursima bez naloga i lozinke. Telnet omogućuje pristup mnogim resursima širom sveta, kao sto su katalozi biblioteka, baze podataka i ostale Internet alate i aplikacije.
